dijalozi by čopor & Ivan Čkonjević

Ideja za ovaj vid kolaboracije je nastala spontano.

U leto 2013. godine, Roberto je putem interneta oglasio da će za one koji se prijave snimiti zasebnu audio kasetu. Ivan se prijavio i zauzvrat obećao da će snimiti i poslati svoju kasetu. Prva kaseta je putem pošte prešla put od Novog Sada do Zadra. Ubrzo za njom, druga je iz Zadra pristigla u Novi Sad.

D… D… D... Diii… Dij… Dijada… Dijadema… Dijak... Ne… Ne… Ne… Dijalektičar… Dijalektički materijalizam… Mmmm… Dijaliza… Dijalizator… Aha, evo ga! Dijalog (grč.) 1. razgovor između dvojice ili nekoliko ljudi; 2. osnovni način izlaganja dramskog dela; 3. književno delo napisano u formi razgovora. Mićunovićev “Savremeni rečnik stranih reči” iz ‘88. se nije pokazao preterano korisnim u pisanju ovog teksta.

Da se vratim na kolosek...

Nakon prvobitne razmene audio materijala (u podkontekstu bi ih mogli nazvati monolozima), tačnije godinu dana kasnije, tokom prepiske javlja se ideja audio igre, eksperimenta muzičko-dijaloške prirode. Iako je audio razmena bila digitalna, sam igrok je bio usmeren na audio kasetu. Audio kaseta je zbog svoje dvostranosti podražavala ideju dijaloga. Prvu turu snimaka, Ivan je snimio u radionici optike (u kojoj radi) u Novom Sadu. Snimke je putem interneta poslao Robertu koji je na njih dosnimio svoj odgovor, i zatim ih poslao natrag. Sve je bilo otvoreno i dozvoljeno. Kao odgovor na zadate snimke, odgovaralac je mogao snimiti bilo šta. Ubrzo, Ivan šalje Robertu i drugu turu zadatih snimaka na koje ovaj nasnimava svoj odgovor: materijal za A stranu.
Roberto u jednoj turi prosleđuje snimke-zadatke Ivanu, koji ih hitrim bekhendom (backhend) vraća putem interneta u Zadar: materijal za stranu B.

U međuvremenu, Ivan odlazi na godišnji odmor i vraća se - tamniji i koncentrisaniji za preslušavanje rezultata audio igroka. Snimke je valjalo probrati i svesti ih na trajanje strane šezdesetominutne audio kasete. Sito-prepiska je prosejala snimke - pokasetisala ih.

U izvornim snimcima Ivan je svirao klasičnu gitaru i snimao zvuke aparata unutar radionice. Ovi drugi snimci se nisu našli među izabranima. Dakle, možemo reći da je na svim snimcima Ivan svirao klasičnu gitaru. Roberto je zvučno doprineo akustičnom gitarom, električnom gitarom, fieldrecording-om i sintisajzerom.

Rezultat opisanog zvučnog dijaloga je pred vama.